Nečujno dolaze i prolaze godine
I ljubav
Ljubav koja me lagano umarala
Tek sada znam zašto se prevremeno osećam mnogo, mnogo starijim
Juče još bio sam mlad
i život tako lep ko rose kap, ko cvet
A s njim i taj najlepši deo moga sna
Što brzo prolazi, što više neće doći
I leteo je dan po dan, sa njima mir i san
A opet isto sve
I nikad kraja svemu tom
Al' ko da znam da svaka kuća nije dom
Da mora doći kraj i lutanju mom
Više sad ja nisam mlad
I pesme odoše u neki nepovrat
Sa njima radosti pronađoše svoj put
I dani svi, maštanja, mladosti i sni
Sve više sad sam sam, sve više razmišljam
O nečem dalekom, o nečem nestalom
I sve to hoću reći, ali ne znam kom
Dok sati prolaze u trajanju svom
Juče je i mesec žut još jedan prošo krug
Za mene uzalud
Nek ide ljubav i,
I lude godine
Uz neki tihi bol su ipak nestale
I pesme moje sad nek drugi pevaju
I život žive svoj, nekad život moj
I vole nekog svog, dragog i dalekog
To boli, ali znam da godine su tu
Što nose nepovrat i duga maštanja
Sudbine tako brod nastavlja svoj hod
Kroz dobro ili zlo, uz suze ili smeh
Uz dodir i greh