Voz pospani voz za Harkov
Gomelj, Lenjingrad
znam kako je
noćas dalek Beograd
Neće moći nikada olovka ni hartija
ni svi Ruski poštari
ne mogu ti odneti pismo
koje pišem ja marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga što me razbija
Nije votka rakija, mada noćas udara
tuga mi je velika, velika ko Rusija
ja ne mogu poslati ljubav
jer se ljubav ne salje
nit sam mogo poneti s sobom tvoje poljupce
Voz, u vozu izgužvana lica putnika
ti si tamo negde iza onih planina
dal' si možda zaspala il' si budna kao ja
dal' te muče nemiri il' te ništa ne muči
Kada budeš čitala pismo
koje pišem ja
tajna biće skrivena
iza ovih redova