Јесен прође, ја се не ожених,
Често мајка говорила мени:
Сине Раде, девојака доста,
И ми, сине, неожењен оста.
Волео сам цуру крај Мораве,
Занеле ме њене очи плаве.
То је, мајко, била цура мила,
Она ми је прва љубав била.
Волесмо се док смо били мали.
Другом су је њени обећали,
Удаде се, разори ми срећу.
Ја се другом оженити нећу.
Зато, мајко, неожењен остах,
Ако има девојака доста!