Дубоко у дворанама краљева којих више нема
Џени би плесала са њеним духовима
Са онима које је изгубила, и са онима које је нашла
И са онима који су је волели највише
Са онима који су тако дуго нису били ту
Није могла имена да им се сети
Вртели су је унаоколо по мокрим, старим каменима
Ослободили је све њене туге и бола
И желела је да никад не оде, да никад не оде
Да никад не оде, да никад не оде
Плесали су кроз дан
И у ноћ, кроз снег који је вејао кроз дворану
Од зиме до лета па до зиме опет
Све док се зидови нису распали и срушили
И желела је да никад не оде, да никад не оде
Да никад не оде, да никад не оде
И желела је да никад не оде, да никад не оде
Да никад не оде, да никад не оде
Дубоко у дворанама краљева којих више нема
Џени би плесала са њеним духовима
Са онима које је изгубила, и са онима које је нашла
И са онима
који су је волели највише