Meni treba jedan dan,
Koji biće samo moj
Da ne zaboravim da postojim.
Meni treba jedan dan,
Koji nikome ne dam
Da mislim i pitanja prebrojim.
Kada kiša misli pada, proleće se budi,
I život je zeleniji.
I ja iznova sve gledam i drugačije svet vidim,
Šta je juče bilo sad me manje boli.
Boli me, ne boli me.
Znam da će biti bolje,
Ja znam da sam loše volje,
Ja znam da će biti bolje sutra.
Ne dam se, ja ne dam se,
I kada padam ja gledam gore.
I kada žmurim ja vidim boje,
Ne, ja ne dam se.
Hoću da mislim, hoću da znam,
Hoću što više sebe da dam,
Malo je mene ostalo u meni.
Da li je život jedan dan,
Gledam u nebo, to je moj hram,
Danas će sutra biti juče.
Tek onako godine trošim,
Niti se pitam niti to želim,
Ne vidim gde su osim na meni.
Hoću da hodam, neću da letim,
Oči u oči, neću da bežim,
Život me zove neću da bežim.
Boli me, ne boli me.
Znam da će biti bolje,
Ja znam da sam loše volje,
Ja znam da će biti bolje sutra.
Ne dam se, ja ne dam se,
I kada padam ja gledam gore,
I kada žmurim ja vidim boje,
Ne, ja ne dam se.
Gledam, a vidim budna sam,
Radim, a mislim, želim da znam,
Volim, a čuvam srećna sam.
Boli me, ne boli me.
Znam da će biti bolje,
Ja znam da sam loše volje,
Ja znam da će biti bolje sutra.
Ne dam se, ja ne dam se,
I kada padam ja gledam gore,
I kada žmurim ja vidim boje,
Ne, ja ne dam se.