Dugo ne spavam, dugo ne pušim,
Dugo nemam ja svoga imena.
Bez tebe sam nečista
Bez tebe sam obična
Poput siročeta na pragu skloništa.
Ne živi mi se ovaj život moj,
Koji prestaje kad odlaziš.
Ne živi mi se ni u krevetu,
Koji postaje samo stanica
S koje odlaziš.
Ja bolujem,
Neprebolno bolujem!
Kao kada me je mama samu
Ostavljala, u noćima, mojim očajima.
Ja bolujem,
Neprebolno bolujem!
Dolaziš, ali ne znam kada.
Odlaziš, ali ne znam kamo.
I skoro će biti dvije godine
Otkako ne brineš.
Kao o kamen,
Kao o grijeh,
O tebe vješam se.
Umorna sam, iscrpljena sam
Od glumljenja sreće pred drugima.
Zato pijem noćima,
Ali svi ti visikiji,
Meni su istog ukusa
I svi brodovi nose tvoju zastavu.
Ne znam kamo bih, posvud si.
Ja bolujem,
Neprebolno bolujem!
Presipam krvi iz svog u tvoje tijelo
I poput mrtve ptice sam dok spavaš.
Ja bolujem,
Neprebolno bolujem!
Sve moje pjesme tvoje su,
Sve moje riječi tvoje su.
A opet, bio si moja inspiracija.
Od te ljubavi,
Ako nastavim, ja ću umrijeti sama.
Uz svoj radio, poput idiota,
Koji okušava glas i pjevat će:
Ja bolujem,
Neprebolno bolujem!
Kao kada me je mama samu
Ostavljala, u noćima, mojim očajima.
Ja bolujem,
Tako je, ja bolujem!
Sve moje pjesmu tvoje su,
Sve moje riječi tvoje su.
A moje srce neprebolno boluje,
Svud uokolo zabrani!
Čuješ li? Ja bolujem!