Bio sam niko,
Ali evo danas
Sam čuvar
sna u njenim noćima.
Umirem koliko je volim...
Možete uništiti,
šta god hoćete.
Ona ima samo da raširi ruke,
da sve ponovo stvori
da sve ponovo stvori
Umirem koliko je volim...
Izbrisala je brojke
sa satova iz mog dela grada.
Od mog života je napravila
papirne ekspres lonace,
ekslozije smeha.
Sagradila je mostove
između nas i neba
i mi ćemo ih preći
svaki put kad ona
neće da spava,
neće da spava.
Umirem koliko je volim...
Mora da se borila u svim ratovima,
da bi bila danas jaka.
Mora da se borila u svim ratovima
života i ljubavi.
Živi što može bolje ,
njen opalni san,
pleše u sred šuma koje crta.
Umirem koliko je volim...
Nosi trake
koje pušta da odlete.
Često mi prigovara,
da grešim što pokušavam
da ih zaustavim,
da ih zaustavim.
Umirem koliko je volim...
Da se popnem u njenu pećinu
skrivenu ispod krovova,
ja moram da zakucam note
na mojim drvenim klompama.
Umirem koliko je volim...
Samo moram da sednem,
Ne smem da pričam,
ne smem ništa da poželim,
treba samo da probam,
da joj pripadam,
da joj pripadam.
Umirem koliko je volim...