Odavde ništa ne progovara, ništa se ne pomera
Slika je zamrznuta
Izolovana i poražena, nesumnjivo otuđena
Nema ni ritma
Volela bih da me neko vrati
Ne prepoznajem više ljude
Sama duboko u mojoj mržnji
Tuga je moj poslednji ljubavnik
Trebalo bi da ustanem
Da dišem i hodam napred
Napravim šljunkovitu plažu
Pored mog živog peska
I zapamtiim onu
Koja više zaista ne postoji
Ponovo postanem pobunjenik
I zver koju je dete porazilo
Još uvek verujem
Živi smo sve dok smo jaki
Imamo veru sve dok zaspimo
Sa vatrom u stomaku
Još uvek verujem
Zauvek, do smrti
Tišina je bila pogrešna
Još uvek verujem
U prostoru u kojem umirem
Postajem još jedno ništavilo
Kad se otkriveno nebo probudi u meni
Duša i emocija džina
Moram da se okrenem bez gesta
Prebolim moju prošlost
Odbacim sve što bi me moglo povrediti
Vratiti se iz budućnosti u sadašnjost
Još uvek verujem
Živi smo sve dok smo jaki
Imamo veru sve dok zaspimo
Sa vatrom u stomaku
još uvek verujem
Za navek, do smrti
Tišina je bila pogrešna
još uvek verujem
još uvek verujem
Za uvek i zauvek, još jača
Tišina je bila pogrešna
još uvek verujem