Živim u senci otkada više nemam tvoje oči,
u tišini otkada više nemam tvoj smeh.
Kao vernik kome su ubili njegovog Boga,
nastavljam da živim bez razloga za život.
Trebaš mi, kao što drvetu treba kiša.
Trebaš mi, kao što čoveku treba zaborav.
Trebaš mi, kao što senci treba dan...
I ne mogu da uradim ništa povodom toga.
Tvoja ljubav me je zaposela.
Trebaš mi uvek.
I ne mogu da uradim ništa povodom toga!
Tvoja ljubav me je zaposela...
Trebaš mi uvek!
Noć mi donosi slike iluzije:
Naći ću te ponovo u bioskopu sna.
Kažem ti: "To si ti; vreme mi se učinilo dugim!",
a ti ćeš mi odgovoriti kada svane dan.
Trebaš mi da bih znao da je je noć lepa.
Trebaš mi da bih bio bolji takav kakav sam.
Trebaš mi da bih znao da je vreme kratko...
I ne mogu da uradim ništa povodom toga...
Tvoja ljubav me je zaposela...
Trebaš mi uvek...
I ne mogu da uradim ništa povodom toga...
Tvoja ljubav me je zaposela...
Trebaš mi uvek!