Koliko sam puta pomislio
da sve što taknem odjednom postaje prah,
da najveća je laž da postoji sreća,
da ljubav je samo u filmovima.
Glumio sam sreću samoćom okovan,
sasvim da je dobro živjeti sam.
Prestao vjerovati da postojiš ti,
a onda došla si, a onda došla si.
Srušila mi je tlo pod nogama
da ne mogu od nje više nikuda.
Srušila mi je tlo pod nogama,
zatvorila me je iza zidova, zidova.
Koliko sam puta pomislio
da sve što taknem odjednom postaje prah.
Prestao vjerovati da postojiš ti,
a onda došla si, a onda došla si.
Srušila mi je tlo pod nogama
da ne mogu od nje više nikuda.
Srušila mi je tlo pod nogama,
zatvorila me je iza zidova, zidova.