Ако крочиш у чивутски врт,
на седмо колено чини ће пасти
И ко да нема других башти
ди све пупи и све шљашти
Ди на миру можеш шебој и божуре красти
Моја несретна мати хтела ме спасти
саветом финим
Ал' морала је дотад знати да не сме касти
шта да не чиним
Шта је бедем нег широки зид?
Лако се зајаши ко стари чилаш
Маховина ко астраган
да без гласа шмугне драган
Украј неба се лепеза млад шаран порцијаш
Рука завесу миче, трепте у тмини
бисерни зденци
Због нечег ђурђић увек ниче баш у тишини
и баш у сенци
Нећу скоро оним шором,
не знам после пут оданде
Ме сем ћоро моја лоло...
Чху ћо шоро паша манде...
Ветар цвили и лелече, скини сукњу и јелече
Нит ко мари, нит ко зна... На ћер манде чингара.
Ако дирнеш у чивутски врт
клетву ћеш носити ко сребрн звончић
Бићеш жедан крај бунара
и сиромах с пуно пара
Све ћеш дијаманте дати за смешни циркончић
Ко у туђи врт уђе црн лебац меси
у црном плеху
Ех... "Не пожели ништа туђе..." Сви смртни греси
у том су греху.
Нећу скоро оним шором,
не знам после пут оданде
Ме сем ћоро моја лоло...
Чху ћо шоро паша манде...
Ветар цвили и лелече, скини сукњу и јелече
Нит ко мари, нит ко зна... На ћер манде чингара
Као мрва из џепа труни се лако
живот протекли
Да, рекли су ми да је лепа... Али баш тако?
То нису рекли.
Нећу скоро оним шором,
не знам после пут оданде
Ме сем ћоро моја лоло...
Чху ћо шоро паша манде...
Ветар цвили и лелече, скини сукњу и јелече
Нит ко мари, нит ко зна... На ћер манде чингара.
Нећу скоро оним шором,
не знам после пут оданде
Ме сем ћоро моја лоло...
Чху ћо шоро паша манде...