Видим те у широм
отвореним прозорима
Изван њих ничега нема
Ни живе душе унутра
Скидаш сандале
и распушташ косу
Со на твојим раменима
попут искри у ваздуху
На глежњевима имаш блата
и песка на стопалима
Исувише плитка је река
Исувише дубок је океан
Осмехујеш се на своју патњу –
најслађе одлагање
Зашто си нас напустила?
Зашто си отишла?
Скидаш сандале
и распушташ косу
Растргано је где плешеш
Свуда је растргано
Растргано десно
Растргано лево
Растргано у средини
што мало њих може прихватити
Растргано где има лепоте
Растргано где има смрти
Растргано где има милости
Додуше, растргано нешто мање
Растргано је на највишем нивоу
Од краљевства до круне
поруке лете
али мрежа је оборена
Изубијано на рамену
и с посекотином на зглобу
море хита кући
свом напрстку измаглице
Супротности посрћу
спирале мењају правац
и Ева мора изнова пасти
у сан свог рођења
И навише, кроз систем
светови су ускраћени
за све облике власти
на којима је Ум инсистирао
И сада када је готово
Сада, када је учињено
Име нема броја
Чак ни оно Једно
Дођи, скупи делове
расуте и изгубљене
Лаж је у ономе што свето је
Светлост у оном што не садржи је
Прича је написана
Писмо је запечаћено
Дала си ми љиљан
али то је сада поље
Скидаш сандале
и распушташ косу
Растргано је тамо где плешеш
Растргано је свуда