Moraš da kreneš,uzmi šta hoćeš,šta će da traje.
Ali uzmi što pre,šta bilo da je.
Tvoje siroče,s puškom,već vapije i bunca,
Cepti i trepti,ko oganj, ko iver sunca.
Eno gde se već pojavljuju i sveci,
Sve je već gotovo,Bebice Tužna, reci.
Širok je drum za kockare,bolje se krišom izvuci.
Uzmi što ti se nađe pri ruci.
Ulični slikar,praznih šaka,bez dara,
Na tvojim čaršafima već nešto ludo šara.
Već ti se izmiče i samo nebo,
Sve je već gotovo, Tužna Bebo.
Tvoji mornari, s dušom u grlu, veslaju kući.
I tvoje vojske irvasa nekako će se izvući.
Ljubavnik tvoj,da ih proda,
Sve ti je prostirke već digao sa poda.
Tlo ti izmiče ispod nogu,ko da si kužna,
Sve je već gotovo,Bebice Tužna.
Ostavi to stubište, jer glas te neki zove.
Zaboravi te mrtve, ne slede tvoje snove.
Skitnica što ti kuca na vrata, da prosi,
Odeću tvoju nosi.
Upali drugu buktinju, jer nisi ni kriva ni dužna,
Ovo je gotovo, Bebice Tužna.