Знаш ти да одеш,
умеш да се вратиш…
И да сваки пут
пола ми живота скратиш…
Знам да ме волиш,
ал’ кад те погледам
сваки пут ти, лопове,
кроз прсте прогледам…
Превише о теби знам…
И помало остарим
због свега, сваки дан…
Зажмури само да
крај тебе лакше заспим…
Да не мислим ком журиш
и због кога касниш!
Да не гледам
кад косу поправљаш
то значи да ме остављаш…?!
Мрзим те љубави што праве постају
тек кад неко од нас двоје
згужва туђу постељу!
Не гледај како срце пуца,
то ћеш чути кад истину прећути…
Знам, иду дани…
Туга срећи брани
да се поново будимо на истој страни…
Одеш, али не знам да те не волим…
Нема места да од нас душу одморим…
Превише о теби знам…
И помало остарим
због свега, сваки дан…
Зажмури само да
крај тебе лакше заспим…
Да не мислим ком журиш
и због кога касниш!
Да не гледам
кад косу поправљаш
то значи да ме остављаш…?!
Мрзим те љубави што праве постају
тек кад неко од нас двоје
згужва туђу постељу!
Не гледај како срце пуца,
то ћеш чути кад истину прећути…
Зажмури само да
крај тебе лакше заспим…
Да не мислим ком журиш
и због кога касниш!
Да не гледам
кад косу поправљаш
то значи да ме остављаш…?!
то значи да ме остављаш…?!
Мрзим те љубави што праве постају
тек кад неко од нас двоје
згужва туђу постељу!
Не гледај како срце пуца,
то ћеш чути кад истину прећути…