Znaš ti da odeš,
umeš da se vratiš…
I da svaki put
pola mi života skratiš…
Znam da me voliš,
al’ kad te pogledam
svaki put ti, lopove,
kroz prste progledam…
Previše o tebi znam…
I pomalo ostarim
zbog svega, svaki dan…
Zažmuri samo da
kraj tebe lakše zaspim…
Da ne mislim kom žuriš
i zbog koga kasniš!
Da ne gledam
kad kosu popravljaš
to znači da me ostavljaš…?!
Mrzim te ljubavi što prave postaju
tek kad neko od nas dvoje
zgužva tuđu postelju!
Ne gledaj kako srce puca,
to ćeš čuti kad istinu prećuti…
Znam, idu dani…
Tuga sreći brani
da se ponovo budimo na istoj strani…
Odeš, ali ne znam da te ne volim…
Nema mesta da od nas dušu odmorim…
Previše o tebi znam…
I pomalo ostarim
zbog svega, svaki dan…
Zažmuri samo da
kraj tebe lakše zaspim…
Da ne mislim kom žuriš
i zbog koga kasniš!
Da ne gledam
kad kosu popravljaš
to znači da me ostavljaš…?!
Mrzim te ljubavi što prave postaju
tek kad neko od nas dvoje
zgužva tuđu postelju!
Ne gledaj kako srce puca,
to ćeš čuti kad istinu prećuti…
Zažmuri samo da
kraj tebe lakše zaspim…
Da ne mislim kom žuriš
i zbog koga kasniš!
Da ne gledam
kad kosu popravljaš
to znači da me ostavljaš…?!
to znači da me ostavljaš…?!
Mrzim te ljubavi što prave postaju
tek kad neko od nas dvoje
zgužva tuđu postelju!
Ne gledaj kako srce puca,
to ćeš čuti kad istinu prećuti…