Бесциљно трчиш кроз улице,
Кроз ноћ опет не можеш да заспиш,
Замишљаш да неко мисли на тебе.
Изгледа као да си сасвим сам
На твом путу лежи огромно камење
И не знаш куда да побегнеш.
Када је небо без боја,
Погледаш ли на горе и запиташ ли се понекад?
Постоји ли ко да моје срце разуме?
И да са мном иде до краја?
Постоји ли ко ко верује у мене?
Постоји ли ко? Постоји ли ко?
Ко ми склања сенку са душе?
И ко ме сигурно доводи кући?
Постоји ли ко да ме заиста треба?
Постоји ли ко? Постоји ли ко?
Око тебе насмејана лица
Смејеш се са њима и последњим палиш светло.
Свет је бучан и твоје срце глуво.
Надао си се да су један и један два
И некада ће било ко бити поред тебе,
Да са тобом прича а да не тражи никакве речи.
Када је небо без боја,
Погледаш ли на горе и запиташ ли се понекад?
Постоји ли ко да моје срце разуме?
И да са мном иде до краја?
Постоји ли ко ко верује у мене?
Постоји ли ко? Постоји ли ко?
Ко ми склања сенку са душе?
И ко ме сигурно доводи кући?
Постоји ли ко да ме заиста треба?
Постоји ли ко? Постоји ли ко?
Када се више за тим не тражи,
Многи сами дођу.
Иза сваких нових врата
Сунце може изнова да засија.
Устајеш са сваким новим даном
Јер знаш да глас...
Да глас у теби говори...
Постоји неко да моје срце разуме!
И да са мном иде до краја.
Кад ти сам више не верујеш у себе,
Тад постоји тај неко, постоји неко!
Неко ко ми склања сенку са душе,
И ко ме сигурно доводи кући.
Увек када тражиш највише,
Тад постоји тај неко, постоји неко!
Постоји неко да моје срце разуме!
И да са мном иде до краја.
Кад ти сам више не верујеш у себе,
Тад постоји тај неко, постоји неко!
Неко ко ми склања сенку са душе,
И ко ме сигурно доводи кући.
Увек када тражиш највише,
Тад постоји тај неко, постоји неко!
Тад постоји тај неко, постоји неко!
Тад постоји тај неко, постоји неко!