У паду кроз простор и време,
ка бесконачности,
мољци лете ка светлу,
као ти и ја.
Некако почиње некада,
негде будућност,
и ја не чекам још дуго.
Љубав је сачињена од храбрости,
не размишљај дуго,
јер возимо се на ватреним точковима
према будућности кроз ноћ.
Дај ми руку,
саградићу ти замак од песка
некако, негде, некад...
Време је сазрело за мало нежности
некако, негде, некад...
У паду кроз време и простор,
пробуди се из сна
само на трен,
а онда се враћа ноћ.
Дај ми руку,
саградићу ти замак од песка
некако, негде, некад...
Време је сазрело за мало нежности
некако, негде, некад...
Некако, негде, некад,
некако, негде, некад...
(превео Гаврило Дошен)