Zelena je bila boja trave
Gde sam nekada čitala u Stogodišnjem Parku
Mislila sam da ću upoznati nekoga tu
Tirkizna je bila boja tvoje majice
Kad si imao šesnaest godina u prodavnici jogurta
Radio si tu da zaradiš nešto novca
Vreme, radoznalo vreme
Nije mi dalo nikakve kompase, nikakve znakove
Jesu li postojali znakovi koje nisam videla?
I nije li baš lepo razmišljati
Da je sve ovo vreme postojala
Neka nevidljiva struna
Koja te je vezivala za mene
Ooh-ooh-ooh-ooh
Loša je bila krv pesme*u taksiju
Za vreme tvog prvog puta do Los Anđelesa
Večerao si na mom omiljenom mestu
Smela je bila konobarica na našoj trogodišnjici
Kada smo ručali kraj reke
Rekla mi je da ličim na američku pevačicu
Vreme, mistično vreme
Seče me na živo, a onda me uspešno leči
Jesu li postojali znakovi koje nisam videla?
I nije li baš lepo razmišljati
Da je sve ovo vreme postojala
Neka nevidljiva struna
Koja te je vezivala za mene
Ooh-ooh-ooh-ooh
(Struna da me povuče)
Od svih pogrešnih ruku
Koje su vozile do tog bara
Nešto je umotalo sve moje greške iz prošlosti u bodljikavu žicu
Lanci oko mojih demona
Vuna da ohrabri godišnja doba
Jedna struna od zlata
Koja me je vezivala za tebe
Hladni je bio čelik moje sekire za mlenje
Dečaka koji su mi slomili srce
Sada šaljem poklone njihovim bebama
Zlatna je bila boja lišća
Kada sam te odvela u Stogodišnji Park
Putovanje je bilo do pakla ali me je odvelo u raj
Vreme, čudesno vreme
Dalo mi je plavo, a posle ružičasto nebo
I meni je to
Dušo, u redu
I nije li baš lepo razmišljati
Da je sve ovo vreme postojala
Neka nevidljiva struna
Koja te je vezivala za mene
Ooh-ooh-ooh-ooh
Mene
Ooh-ooh-ooh-ooh
Ah-ah-ah
Ah-ah-ah