Не верујем у Бога који интервенише,
али знам да ти верујеш.
Да верујем, клекнуо бих и молио га
да не интервенише кад си ти у питању.
Да не такне ни влас твоје косе,
остави те баш такву каква јеси,
а ако осети да мора да те упути,
да те упути у моје наручје.
У моје наручје, Господе,
у моје наручје.
И не верујем у постојање анђела
Али док те гледам, питам се је ли тако.
Да верујем, окупио бих их
и молио да пазе на тебе.
Да сваки запали свећу,
осветли ти и раскрчи пут
и да хода, као Христ, пун милости и љубави
и поведе те у моје наручје.
У моје наручје, Господе,
у моје наручје.
А верујем у љубав
и знам да верујеш и ти.
И верујем у неки пут
којим можемо да пођемо, ти и ја.
Зато нек вам горе свеће
да би јој пут био светао и чист,
да би се увек и стално враћала
у моје наручје.
У моје наручје, Господе,
у моје наручје.
(превео Гаврило Дошен)