Znaš, u ovom životu sve kratko traje,
čak i naši trenuci provedeni zajedno.
Hajde da malo šetamo: da kasno je, znam,
ali nikada to ne radimo.
Ti si glas koji niko ne sluša,
svetlost ulične lampe na ovom putu:
slaba,ali još postojis... ostani sa mnom:
sednimo ako zeliš.
A sada mi reci kako si i kako provodiš dane;
lako je pričati pod ovim lažnim mesecom.
Slušaću te i ako padneš uhvatiću te:
manje si krhka u ovoj tamnoj noći.
Znaš, ponekad pomislim da si nezaštićena
a ceo svet okolo ti se prikrada
kao ovaj sneg što tiho pada
ali ostanimo još malo tu.
A sada mi reci kako si i kako provodiš dane;
lako je pričati pod ovim lažnim mesecom.
Slušaću te i ako padneš uhvatiću te:
manje si krhka u ovoj tamnoj noći.
Pokaži se i videćeš da ceš leteti svojim nebom,
raširi krila i uz skok poleti.
A sada mi reci kako si i kako provodiš dane;
lako je pričati pod ovim lažnim mesecom.
Gledaću te i ako želiš pratiću te
ako si stabilna nećeš se bojati,
nećeš se bojati ...