Ovoga jutra nešto je (u meni) čudno
Htio bih jednostavno da te mogu gledati
bez grizodušja, bez žaljenja
bez želje da razbijem igračku
bez zvuka slomljenog stakla
Da ponovno vidim anđele u prolazu
srca su tako teška ,kada se isprazne
da ponovno nađem okus voća, miris kiše
da hodam na tvojoj strani
To nije ništa drugo nego ruka u ruci,
ali to je sve
sve što nas drži do sutra ,kada sve popusti
prepuštamo se i suzdržavamo se kao u plesu
kao u plesu
Zato za tebe, za tebe samo pjevam
i moj glas i tvoj glas su nerazdvojni
nerazdvojni, nerazdvojni
Bez tebe se izgubim, bez tebe postajem otrov
ne shvaćam buđenja bez jednog od onih poljubaca
bez tvog daha na mome vratu
bez tebe se izgubim , bez tebe postajem otrov
ne shvaćam buđenja bez jednog od onih poljubaca
bez tvog daha na mome vratu
Ovoga jutra nešto je (u meni) čudno,
Ali htio bih te jednostavno moći nacrtati
bez precrtavanja, bez pogrešaka
bez rana i bez straha
bez da se ikada osvrnem
I koga briga za anđele
ne želim se više skrivati, prečesto je sram sladak
kada sklizne u zoru
na obrisima tijela
kada je sve oprošteno
To nije ništa drugo nego ruka u ruci,
ali to je sve
sve što nas drži do sutra, kada sve popusti
prepuštamo se i suzdržavamo se kao u plesu
kao u plesu
Zato za tebe, za tebe samo pjevam
i moj glas i tvoj glas su nerazdvojni
nerazdvojni, nerazdvojni
Bez tebe se izgubim, bez tebe postajem otrov
ne shvaćam buđenja bez jednog od onih poljubaca
bez tvog daha na mome vratu
bez tebe se izgubim, bez tebe postajem otrov
ne shvaćam buđenja bez jednog od onih poljubaca
bez tvog daha na mome vratu
oh oh oh oh ...
Bez tebe se izgubim, bez tebe postajem otrov
ne shvaćam buđenja bez jednog od onih poljubaca
bez tvog daha na mome vratu
jer bez tebe se izgubim
bez tebe postajem otrov
ne shvaćam buđenja bez jednog od onih poljubaca
bez tvog daha na mome vratu