Ако је питање признања
не знам да скувам кафу
И не разумем фудбал
Мислим да сам једном била неверна
Лоше играм чак и у парковима
И никада не користим сат
И да будем још искренија,
нико не мисли на тебе као ја
Иако ти то дође исто
Ако је питање признања
Ја никад не спавам пре десет
нити се купам недељом
Истина је и да такође
Плачем једном месечно
Посебно када је хладно
Са мном ништа није лако
то треба да знаш
Добро ме познајеш
И све је тако досадно без тебе
Небо је уморно само што гледа
да киша пада
И сваки дан који прође је још један
сличан оном јуче
Не могу да пронађем било који облик
да те заборавим
неизбежно је волети те и даље
Одувек сам знао да је боље
Када треба да говоримо о двоје
Почети од себе самог
већ знаш ситуацију
Овде је све горе
Али бар још увек дишем
Не мораш да кажеш
нећеш се вратити
Знам те добро
већ ћу потражити шта да радим с тобом
Небо је уморно само што гледа да киша пада
И сваки дан који прође је још један сличан оном јуче
Не могу да пронађем било који облик
да те заборавим
неизбежно је волети те и даље
Одувек сам знао да је боље
Када треба да говоримо о двоје
Почети од себе самог