Izgubljen sam, u našoj dugi, sada je naša duga nestala,
naoblačena, tvojom senkom, dok naši svetovi nastavljaju dalje
Ali u ovoj košulji, mogu biti TI, biti blizu tebe neko vreme...
Tu je kran, ruši sve što smo bili,
budim se, u noći, da čujem pređu tog motora..
Tu je bol, talasa kroz moje okvire, čini me jadnim..
Postoji trn u mom oku, to je sramota, to je ponos..
Za tebe i mene, promena, nastavlja dalje, nastavlja brzo
i njen dodir mora biti željen, mora postati, kroz tvoju molbu
Ali treba mi Džejk da ti kaže da te volim, to nikad ne odmara
I krvario sam svakog dana, godinu dana, godinu dana
I poslao sam ti poruku za čitanje, vetrom
...naša imena tamo zajedno mora da su pala kao seme...
...u dubine tla, duboko pod zemljom,
na vetru, mogao bih te čuti, zovi moje ime, nosi zvukove,
izgubljen sam,
izgubljen sam, u našoj dugi, sada je naša duga nestala,
izgubljen sam, u našoj dugi, sada je naša duga nestala,
izgubljen sam..