Чело ми је горело
Био сам мокар до коже
Дозивао сам твоје име све док ме није савладала грозница
Када сам се освестио
Луна је и даље сијала
Беше ноћ тако мрачна да је тама брујала
Придигох се
Осећао сам слабост у ногама
И сопствени ум сам преклињао да не ствара опсена
Наједном ужасна бука
Испунила је простор
дубоко негде у шуми зачуо се врисак
Женски глас то бејаше!
Потрчах брзо
у правцу дрвећа голим рукама
То била је лисица
Дрхтала је од страха
Не рекох ништа, она не пусти ни гласа
Из ране севнула је кост
Шепала је на задње ноге
Подигох камен да окончам јој муке
Од чега таква рана?
Колике чељусти бејаху?
Ал' у мене је сад зурио други пар очију
Створење се устремило
Окренуо сам се и побегао
да сачувам живот који нисам ни имао
Попут јелена у трку
док напред сам грабио
заборавио сам све молитве да будемо заједно
Чврсто се живота ухватих
и пожелех да потраје
Најдража моја љубави, ја овде нисам још завршио
Колико још година
прогањаће ме
то у шуми негде што пронађох