U veku gde covek umire, Mi lovci supljih brda
Moramo postaviti sebe iznad sazaljenja, Izvan samo-odrubljivanja kao zakona
Mi se moramo ujediniti opet kao sto smo i nekada, Mi dusa zemlje dok pokoseno vreme silazi, Kiselo zrno milosti odumire u noci u koju moramo otici, U najmracniji ambis
Do nivoa svesti koji je nepoznat Hriscanstvu
Mi zelimo zivot, mi drobimo san raja
Dok prinosimo secivo dole, jedan se brzo pomera
Mi smo izabrani, izabrani od strane volje za zivotom
Vi vecni lazovi puzite na svojim savijenim kolenima
Dok konacno umirete, vi cete najzad izgubiti vise toga
Jer ne zivite po macu, nego sto bi ste izgubili u smrti
Ne po milosti, vec po snazi kojom mi zavrsavamo vase sazaljive zivote
Ne po duhu, vec po mesu u kom smo probudili zver
Do kolena ste u svojoj odvratnoj krvi u kojoj mi marsiramo
Pobedonosnom snagom nasih umova i tela, Gledajte sumrak vaseg boga
Dok vasi sistemi pucaju svi vasi zivoti su MRTVI svestenice
Pogledaj u nase umove, Oseti puls svemoguce snage
Pogledajte u nase duse, Osetite svoj zivot koji je presusen svega sto je u njemu bilo
Cuj moje reci, oseti moj gnev, Tvoja smrt je slatka, Sav vas zivot je mrtav svestenice, MRTAV