На крају, пријатељу мој,
сви ми лажемо
и сви плачемо
или привлачимо пажњу
и трошимо све своје залихе,
у трен ока.
На крају, пријатељу мој,
сви ми одуговлачимо.
Сви ми падамо,
губимо све што имамо,
али можемо да се забавимо
упркос свему.
Знаш, неки од нас воле.
Само неки од нас воле.
Ако само неки од нас могу да воле,
зашто то могу само они који имају среће?
На крају, пријатељу мој,
не побеђујемо сви.
Али, сви су грешни.
И добијају по цеваници.
Знаш какав је свет.
Овај луди свет у ком живимо,
а који се и даље окреће.
(превео Гаврило Дошен)