Improvvisa luce ad Est [Serbian translation]

Sam sam u ovom gradu,

noć prolazi,kao auto

bez svetla u magli

pijem drugu kafu,i razmisljam

zašto je sve na ovom svetu kao voda u pesku-(zašto sve nestane,ispari)

Ne znam da li sve ide kako treba,

kako ide-ne znam

Smatram da je besmisleno

što si bez razloga,u samo jednom trenutku

odbacila sve ove godine

Pokušavam da se sastavim,

i ne znam više ni gde mi je srce

verovatno je ostalo negde među stvarima

koje si odnela sa sobom

Iznenadna svetlost sa istoka

klizi po stvarima oko mene

Iznenada počinjem da plačem

zbog trnja tvoje ruže(probema i prepreka u ljubavi),

trnja naše ruže

I pitam se hoće

li ova stidljiva zora ugrejati sve,

hoće li spaliti sve loše stvari

kao da je vatra

hoće li spaliti sve loše stvari

kao da je vatra

Sve što me okružuje,

podseća me na tebe,

tu je i jedna muva koja se zaleće u staklo prozora,

čitav svet je tu,pa i tvoja sloboda,

otvaram prozor i muva odleće

Zamišljam te srećnu,

i dođe mi umrem,ali živeću

bez kajanja,ali sa malo nostalgije

Danas prolazi prvi dan bez tebe

Iznenadna svetlost sa istoka

klizi po stvarima oko mene

Iznenada počinjem da se smejem

zbog trnja tvoje ruže(probema i prepreka u ljubavi),

trnja naše ruže

I pitam se hoće

li ova stidljiva zora ugrejati sve,

hoće li spaliti sve loše stvari

kao da je vatra

hoće li spaliti sve loše stvari

kao da je vatra