Zamisli čoveka, ne dete ikakve pobune
Nego običanog čoveka okupiranog u životu
Zamisli približava se kraj dok se on razmeće
Paradira i bledi, ignoriše svoju ženu
Zamisli put, tako dug gledajući unazad
Ne možeš da vidiš gde je zaista počeo
Zamisli put, tako veliki i tako gladak
Da je u poređenju sa njim čovek mrav
I videćeš kraj
Videćeš kraj
Zamisli događaje koji se dešavaju svaki dan
Poput pucnjava ili silovanja ili jednostavnog čina obmane
Zamisli ogradu oko tebe visoku kao sprečavanje
Baca senke, ne možeš da vidiš svoja stopala
Zamisli devojku, za kojom žudiš i imaš
I telo kredastog savršenstva i istine
Zamisli prošlost, koju si želeo da si proživeo
Punu heroja i zlikovaca i budala
I videćeš kraj
Videćeš kraj
I videćeš kraj
Videćeš kraj, oh da
Zamisli čoveka, ne dete ikakve pobune
Nego čoveka današnjice, oseća se novim
Zamisli dušu tako staru da je slomljena
I znaćeš tvoj pronalazak si ti
I videćeš kraj
Videćeš kraj
Videćeš kraj
Videćeš kraj, oh da