Хоћу да ти нешто дарујем
Нешто слатко, нешто ретко
Не обичан дар
Од оних које си изгубила, или никада ниси отворила
Или заборавила у вози, или никада ниси прихватила
Од оних које отвориш а затим плачеш
Када ти се свиђа а не претвараш се
У овом дану усред септембра
Посветићу ти дар највећи
Хоћу да поклоним твој осмех Месецу јер
Ноћу ко год да га гледа, мислиће на тебе
Да те подсети да је моја љубав важна
И да није важно шта причају људи
Јер си ме заштитила својом љубомором и
Чак када ти је осмех преуморан, не нестаје
Морам да кренем али ако у свом срцу
ти си, онда је увек долазак а никада одлазак
Мој највећи дар
Мој највећи дар
Хоћу да ми поклониш нешто
Неизражен сан, сада ми поклоњен
Један од оних које не знам како да отворим
Пред другим људима
Јер највећи дар
Само наш је заувек
Хоћу да поклоним твој осмех Месецу јер
Ноћу ко год да га гледа, мислиће на тебе
Да те подсети да је моја љубав важна
И да није важно шта причају људи
Јер си ме заштитила својом љубомором и
Чак када ти је осмех преуморан, не нестаје
Морам да кренем али ако у свом срцу
ти си, онда је увек долазак а никада...
И ако крај дође сада, нека буде у кањону
Не да би ме ти мрзела, већ зато што хоћу да летим
И ако ти ова екстремна агонија негира све
И ако ти негира и сам живот, удахни мој
Пазио сам да не волим пре тебе
И мешао сам живот са животима других
Не желим више да се повређујем
Љубави, љубави
Хоћу да поклоним твој осмех Месецу јер
Ноћу ко год да га гледа, мислиће на тебе
Да те подсети да је моја љубав важна
И да није важно шта причају људи
А онда
Љубав пружена, љубав узета, љубав никада узвраћена
Љубав велика као време које се није предало
Љубав која ми говори твојим очима овде испред мене
Ти си, ти си, ти си, ти си
мој највећи дар