Možda je bilo dobro,možda ne znam to,
svakako me je koštalo to što smo se udaljili,
znaš,smeta mi ova nervoza koja ide do kostiju,
i sad čekam tvoj gest,čekam tvoj potez,
pozovi me opet,
ne možeš se tako sakriti,
vrati se ovde...
Želeo bih da razumeš da ja to nisam mogao uraditi,
bilo bi kao da kažem da je greška bila moja,
da ostavim sve zbog tebe još uvek nisam bio spreman,stvarno,
tražila si mi istinu i bio sam iskren,
pozovi me opet,pozovi me opet,
nisam mogao da ti kažem DA,
razumi me...
Ako te izgubim,šta gubim,
to već znam,
to sam predvideo u mojoj igri istine,
ali to je rizik koji moram da preuzmem,
to je test na koji želim da te stavim,
ako te izgubim šta gubim,
naravno da znam,
na usnama koje grizem
ne sumnjam...
Sutra ću u zoru napisati tvoje ime na zidovima
velikim slovima ako ikada uzmeš sve boje,
a kada to vidiš sigurno će biti očima srca,
shvatićeš da patimo od istih bolova...
Pozovi me opet,
ja se neću pomeriti odavde,
pozovi me opet,ne radi tako...
Ako te izgubim,šta gubim
to već znam,
okrutna je moja igra istine,
ako ponos kaže da se ne predajem
moje srce ne želi da mu veruje,
ako ponos kaže da se ne predajem
moje srce ne želi da mu veruje,
veruje...
Možda je bilo dobro,možda ne znam to,
naravno da me je koštala igra istine...