Кад би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву би ти причу оне испричале...
Баш као у старом филму,
о духу из бунара жеља.
У замку мрачном или тврђави јакој,
с ланцима на ногама.
Знаш да сам тај дух ја.
И никад нећу бити слободан,
док сам дух кога не видиш.
Кад бих могао да ти читам мисли, љубави,
какву би ми причу оне испричале...
Баш као у џепним романима,
што се продају по самопослугама.
Онда долазиш до дела где почиње патња,
ту сам херој ја.
Али, хероји гину,
а ти нећеш прочитати ту књигу поново,
јер крај ти је сувише тежак!
Отићи ћу као филмски глумац
који страда у сценарију о троуглу.
Улази број два:
Филмска звезда која игра сцену
у којој извлачи оно најбоље у мени.
Али, за сада, љубави, будимо реални.
Никад нисам мислио да могу да се осећам овако
и морам да кажем да просто не схватам.
Не знам где смо погрешили,
али осећање је нестало
и ја једноставно не могу да га вратим.
Кад би могла да ми читаш мисли, љубави,
какву би ти причу оне испричале...
Баш као у старом филму,
о духу из бунара жеља.
У замку мрачном или тврђави јакој,
с ланцима на ногама.
Али, приче се увек завршавају
и, ако читаш између редова,
знаћеш да само покушавам да разумем
осећања која ти недостају.
Никад нисам мислио да могу да се осећам овако
и морам да кажем да просто не схватам.
Не знам где смо погрешили,
али осећање је нестало
и ја једноставно не могу да га вратим.
(превео Гаврило Дошен)