Idiot Wind [Serbian translation]

Neko mi je smestio

Oni poturaju priče u novinama

Ko god da je, voleo bih da brzo prestane

Ali kada će, mogu samo da nagađam

Kažu da sam pucao u čoveka po imenu Grej

I odveo mu ženu u Italiju

Nasledila je milion dolara

A kad je umrla,pripalo je meni

Šta mogu kad sam srećan

Ljudi me viđaju sve vreme

i prosto se ne snalaze kako da se ponašaju

Misli su im ispunjene velikim idejama

Slikama i iskrivljenim činjenicama

Čak i ti, juče

Morala si da me pitaš gde je to bilo

Nisam mogao da verujem da me posle svih ovih godina

Nisi poznavala bolje od toga slatka damo

Idiotski vetar

Duva svaki put kad pomeriš usta

Duva duž sporednih puteva ka jugu

Idiotski vetar

Duva svaki put kad pomeriš zube

Ti si idiot, draga

Čudo je što još uvek umeš da dišeš

Naleteo sam na gataru

Koja reče, „čuvaj se munje koja bi mogla da udari“

Ne znam za mir i tišinu

Tako dugo da se ne sećam šta je to

Na krstu je usamljeni vojnik

Dim se preliva kroz vrata vagona

Nisi to znala, nisi mislila da se to može

Na kraju je dobio rat

Pošto je izgubio svaku bitku

Probudio sam se pored puta

Sanjareći o stvarima kakve su po nekad

Vizije tvoje kestenjaste kobile

Pucaju mi kroz glavu i čine da vidim zvezde

Povredila si one koje ja najviše volim

I prikrila istinu lažima

Jednog dana ćeš biti u jarku

Muve će ti zujati oko očiju

Krvi će biti na tvome sedlu

Idiotski vetar

Duva kroz cveće na tvom grobu

Duva kroz zavese u tvojoj sobi

Idiotski vetar

Duva svaki put kad pomeriš zube

Ti si idiot, dušo

Čudo je što još uvek umeš da dišeš

Gravitacija nas je povukla dole

I sudbina koja nas je razdvojila

Pripitomila si lava u mom kavezu

Ali to nije bilo dovoljno da mi promeniš i srce

Sad je sve malo naopako

U stvari, točkovi su se zaustavili

Šta je dobro loše je ,što je loše, dobro je

Saznaćeš kad dosegneš vrh,da si na dnu

Primetio sam na ceremoniji

Tvoj korumpirani stil konačno te je oslepeo

Ne mogu se više setiti tvog lica

Usta su ti se promenila

Tvoje oči ne gledaju u moje

Sveštenik je bio u crnini sedmog dana

I sedeo skamenjenog lica dok je zgrada gorela

Čekao sam te na stepeniku

Blizu čempresa, dok je proleće polako prelazilo

u jesen

Idiotski vetar

Duva u krug oko moje lobanje

Od brane Grand Kuli do Kapitola

Idiotski vetar

Duva svaki put kad pomeriš zube

Ti si idiot, dušo

Čudo je što još uvek umeš da dišeš

Ne osećam te više

Ne mogu čak ni da dodirnem knjige koje si pročitala

Svaki put kad puzim pokraj tvojih vrata

Poželeo sam da sam neko drugi

Niz autoput, niz koloseke

Niz put do ekstaze

Pratio sam te ispod zvezda

Progonjen uspomenama na tebe

I tvojom besnom slavom

Sad su me prevarili poslednji put

i sada sam konačno slobodan

Poljubio sam za rastanak urlajuću zver

Na granici koja nas razdvaja

Nikada nećeš saznati za ranu koju sam prepatio

Niti za bol nad kojim se uzdižem

Ni ja neću znati isto o tebi

O tvojoj svetosti ili vrsti ljubavi

I zato mi je tako žao

Idiotski vetar

Duva kroz dugmad naših kaputa

Duva kroz pisma koja smo napisali

Idiotski vetar

Duva kroz prašinu na našim policama

Mi smo idioti, dušo

Čudo je što još možemo nahraniti sebe