Kažnjeni pogrebnik uzdiše
Usamljeni verglaš plače
Srebrni saksofoni kažu da bih te trebao odbiti
Napukla zvona i isprani rogovi
Duvaju mi u lice s podsmehom
Ali nije tako
Nisam rođen da te izgubim
Želim te, želim te
Tako te želim
Dušo, želim te.
Pijani političar skače
Na ulici gde majke plaču
I spasioci koji čvrsto spavaju
Oni te čekaju
I čekam da ih prekinu
Ja pijem iz svoje slomljene šolje
I pitaju za mene
Otvaraju kapiju za tebe
Želim te, želim te
Da, tako te želim
Dušo, želim te.
Sad su svi moji očevi propali
Bez pravih ljubavi su bili
Ali sve njihove ćerke žele da se osećam glupo
Zato ne razmišljam o tome.
Eto, vraćam se pikovoj dami
I razgovaram sa mojom sobaricom
Ona zna da se ne bojim
Da je pogledam
Ona je dobra prema meni
I nema ničeg što ona ne vidi
Ona zna gde bih voleo da budem
Ali nema veze
Želim te, želim te
Da, tako te želim
Dušo, želim te.
Sad je tvoje plešuće dete sa kineskim odelom
Razgovaralo sa mnom, uzeo sam njegovu flautu
Ne, nisam mu baš bio drag, zar ne?
Ali jesam, jer je lagao
Jer te je poveo u vožnju
I zato što je vreme bilo na njegovoj strani
I zato što ...
Želim te, želim te
Da, tako te želim
Dušo, želim te.