Претварајући се да ћемо се срести
сваки пут кад зађем за ћошак,
ходам мало брже.
Претварајући се да је живот супер,
јер љубав је одмах иза ћошка,
ходам мало брже.
Не видим да ми будућност блиста (за сад),
нема ни знака (за сад)
да си моја (за сад).
Журим ка лицу
које не могу да разазнам (за сад)
стално ударајући у зид
и падајући често.
Иако иза баш сваког ћошка
срећем само катастрофу
Подигнем главу мало више,
надам се мало искреније,
учврстим мало моје куле у облацима
и мислећи да ћеш ти бити тамо,
ходам мало брже.
(превео Гаврило Дошен)