Тако сам уморан, нисам ока склопио,
тако сам уморан, мозак ми трепће.
Питам се дал да устанем и сипам пиће,
не, не, не...
Тако сам уморан, не знам шта да радим,
тако сам уморан, а мислим на тебе.
Питам се дал да те зовем, ал знам шта би рекла.
Рекла би да те зајебавам,
али не шалим се, лоше ми је.
Знаш да не могу да спавам,
не могу да зауставим мозак.
Знаш да је прошло три недеље
и да полако лудим.
Знаш да би дао све што имам
за мало мира.
Тако сам уморан, узнемирен...
Иако сам тако уморан, запалићу још једну
и псовати Сер Волтера Ралија,
који је то кретен...
(превео Гаврило Дошен)