Нека ти буде, бићу твој пајсер
ако је то оно што сам до сада био,
док се не извучеш из овог нереда.
И претвараћу се
да не знам за твоја огрешења
док не будеш спремна да их признаш.
Али све време, све време,
знаћу, знаћу...
И можеш да користиш моју кожу
да у њој закопаш своје тајне,
а ја ћу те смирити.
И на мој предлог,
нећу ти постављати питања
док гледам своја посла у позадини.
Али све време, све време,
знаћу, знаћу...
Драга – не могу да ти помогнем док је он и даље ту.
Тако да за сада, бићу стрпљив
и усред ове горчине,
ако би само размотрила, чак и ако то нема смисла
баш увек, дај нам мало времена.
А кад ти гомила постане оптерећење
и кад затвориш завесе раније,
чекаћу те поред споредног улаза.
Док покушаваш да нађеш речи
како да кажеш оно што мислиш
и отвориш се широм, надајући се бису,
и ако буде прекасно да чекам
да ти схватиш да ме волиш и да ми то кажеш,
у реду је, не мораш да кажеш.
(превео Гаврило Дошен)