Некад, негде,
срешћемо се опет, знам
и ја те више нећу волети,
надам се.
Негде, некако,
требаћу ти
као што ти мени требаш сада,
надам се.
Наставите плес и пуштајте музику,
јер ноћас ћу да плесом отерам ноћ.
А сутра, сутра,
ти ћеш отићи.
Па здраво, збогом,
знам да ћу заплакати.
Али заборавићу те, временом,
надам се, насдам се...
(превео Гаврило Дошен)