(Клајв Вестлејк)
Није због тога како изгледаш
и није због тога како говориш,
није због ствари које кажеш или радиш
да те желим толико.
Нема то никакве везе с вином
или музиком која ми плави мисли,
јер никад пре нисам био тако сигуран
да си ти она коју сам сањао да ћу пронаћи.
То је због тога како се осећам
оног трена кад сам близу тебе.
То је толико нестварно
да не могу да верујем да је тако.
Лупање срца које осећам,
нада да се никад нећемо растати,
не могу да верујем да ми се то стварно догађа.
Затворим очи и бројим до десет
и кад их отворим ти си још ту.
Затворим очи и бројим поново,
не могу да верујем, али још си ту.
Били смо странци до малопре,
с нешто снова, али ничим конкретним.
Свет је био место
с намрштеним лицем,
а сутра је било само... не знам.
Али то како се осећам
оног трена кад сам близу тебе
чини да данас постане нестварно,
некако не верујем да постоји.
Хоћеш ли сутра још бити ту?
Сутра ће доћи, а ја се бојим
да је ово што ми се догађа
само сан.
Затворим очи и бројим до десет
и кад их отворим ти си још ту.
Затворим очи и бројим поново,
не могу да верујем, али још си ту.
(превео Гаврило Дошен)