Не могу да поднесем кишу на свом прозору
Доноси слатке успомене
Не могу да поднесем кишу на свом прозору
јер он није ту са мном
Хеј, боли са прозора, сећаш ли се
како је слатко било
кад смо били заједно
Све је било тако величанствено, да било је
Сад кад смо се растали
Има један звук који просто не могу да поднесем
Не могу да поднесем кишу на свом прозору
Доноси слатке успомене
Не могу да поднесем кишу на свом прозору
јер он није ту са мном
Сама са јастуком
где је лежала његова глава, да
Знам да имаш неке слатке успомене
али, баш као и прозор, немаш шта да кажеш
Не могу да поднесем кишу на свом прозору
Доноси слатке успомене, хеј
Не могу да поднесем кишу, ох
на свом прозору, ох, не, не
јер он није ту са мном, ух
Сама са јастуком, ух, ух
где је лежала његова глава, да
Знам да имаш неке слатке успомене
али, баш као и прозор, немаш шта да кажеш, хеј, хеј
Ух, ух, не могу да поднесем кишу...
(Не могу, не могу, не могу, не могу да поднесем кишу)...
Душо, ух, ух, ух, хеј, хеј
Ох, ох, ух, ух, хеј
Зар не знаш, зар не мислиш...
Не, не, ох, ох, хеј, хеј, хеј, хеј, хеј, не
Дум, дум, дум, дум, дум, дум, дум, дум
Ох! ...Бежи с мога прозора...
(Не могу, не могу, не могу, не могу да поднесем кишу)...
Бежи сад с мог прозора, бежи с мога прозора
Не могу да поднесем кишу, ох, не могу да поднесем кишу, ох