Ветар дува и доноси сећања
Када вратим пролећа прекривена прашином
Слике наших дани постају јасније
И враћају ми се као мирис овог доба
Тебе кривим
Поред недостижног времена
Тебе кривим
Делићи тих дана се растурају
Пратим усамљене таласе мора
У овом уплаканом добу
Тебе кривим
Тебе, недостижног
Када сунчев сјај топло засија
Ти почнеш да цветаш попут ових цветова
Колико ноћи мора проћи пре него што те заборавим?
Сваке ноћи се сећам истих успомена, зато
Тебе кривим
Поред недостижног времена
Тебе кривим
Делићи тих дана се растурају
Пратим усамљене таласе мора
У овом уплаканом добу
Тебе кривим
Тебе, недостижног
Због тајни које сам крила иза дрхтећих усни
И даље се осећам као да сам сама
Тебе кривим
Да ли ће те моја молитва достићи?
Тебе кривим
Када ћу поново моћи да причам о теби?
Заробљена сам у твојој сенци
Из које не могу да побегнем
Тебе кривим
Загрли ме, јер падам
Ка теби