Bilo je tako davno kad je čudna žena spavala u mom krevetu
Pogledaj kako slatko spava, kako slobodni moraju biti njeni snovi
U nekom drugom životu mora da je posedovala svet ili da je bila verno udata
Za nekog pravednog kralja koji je pisao psalme pored mesečinom obasjanih potoka
Ja i ja
U stvaranju gde priroda jednog nije ni čast ni praštanje
Ja i ja
Jedan kaže drugome, nijedan čovek ne vidi moje lice i ne živi
Mislim da ću izaći i prošetati
Ovde se ne dešava mnogo, ništa se nikada ne dešava
Osim toga, ako se ona sada probudi, samo će želeti da razgovaramo
Nemam ništa da kažem, posebno o onome što je bilo
Ja i ja
U stvaranju gde priroda jednog nije ni čast ni praštanje
Ja i ja
Jedan kaže drugome, nijedan čovek ne vidi moje lice i ne živi
Jednom sam krenuo neutabanom stazom,gde brzi ne pobedjuju u trci
Odnosi se na dostojne, koji mogu podeliti reč istine
Uzeh stranca da me nauči, da pogledam u lepo lice pravde
I da vidim oko za oko i zub za zub
Ja i ja
U stvaranju gde priroda jednog nije ni čast ni praštanje
Ja i ja
Jedan kaže drugome, nijedan čovek ne vidi moje lice i ne živi
Napolju,dvojici muškaraca na peronu niko nije na vidiku
Čekaju da dođe proleće pušeći niz prugu
Svet bi mogao doći do kraja večeras, ali to je u redu
Ona bi trebala još da spava kad se vratim
Ja i ja
U stvaranju gde priroda jednog nije ni čast ni praštanje
Ja i ja
Jedan kaže drugome, nijedan čovek ne vidi moje lice i ne živi
Podne, i dalje teram sebe duž puta, najmračnijim delom
U uskim trakama,ne mogu se spotaći ili ostati na mestu
Neko drugi govori mojim ustima, ali ja slušam samo svoje srce
Napravio sam cipele za sve, čak i za tebe, dok ja još uvek idem bos
Ja i ja
U stvaranju gde priroda jednog nije ni čast ni praštanje
Ja i ja
Jedan kaže drugome, nijedan čovek ne vidi moje lice i ne živi