Бака Тала:
Знам дјевојчицу са острва
која се разликује од других
она воли море и своје људе
и цијела њена породица је поносна на њу
Некад се чини да је свијет против тебе
и путовање можда остави неке ожиљке
али ожиљци зарасту и открију баш
гдје се налазиш
Људи које волиш ће те промијенити
ствари које си научила ће те водити
и ништа на свијету не може утишати
тај тихи глас у теби
А кад тај глас почне шапутати:
Вајана, тако далеко си стигла
Вајана, слушај
Знаш ли ко си?
Вајана:
Ко сам ја?
Ја сам дјевојчица која воли своје острво
дјевојчица која воли море
оно ме зове
ја сам кћерка сеоског поглавара
ми потичемо од путника
који су нашли свој пут широм свијета
Они ме зову
ја сам нас довела довде гдје смо
Путовала сам и даље
ја сам све што сам научила и више
И даље ме море зове
и тај позив не чују другу, тај позив је у мени
Он је као талас, стално се подиже и спушта
Носићу вас у срци и подсјећати ћете ме
да шта год да се деси
ја знам свој пут
Ја сам Вајана!