Oni sebični, svi stoje u redu.
Vjerujući i nadajući se da će dobiti na vremenu.
Što se mene tiče, ja računam da sa svakim dahom
samo svojim umom vladam.
Sjever je jugu ono što je časovnik vremenu.
Postoji istok i postoji zapad i svuda je život.
Ja znam da sam rođen i znam da umrijeću.
Moje je ono između.
Ja sam svoj.
A taj osjećaj, on ostaje po strani.
Sva nevinost odjednom izgubljena.
Značajno, u dubini duše.
Nema potrebe za skrivanjem.
Večeras smo na bezbjednom.
Okean je pun jer svi plaču.
Pun mjesec traži društvo za plimu.
Tuga postaje veća kad se poriče.
Ja samo svoj um znam.
Ja sam svoj.
A značenje, ono ostaje po strani.
Svi nevini odjednom izgubljeni.
Značajno, u dubini duše.
Nema potrebe za skrivanjem.
Večeras smo na bezbjednom.
A ta osećanja koja su ostala po strani.
Svi nevini slomljeni lažima.
Značaj, između redova.
(Možda ćemo se morati sakriti).
A sav smisao koji je ostao po strani.
Svi nevini odjednom izgubljeni.
Svi smo mi u duši različiti.
Nema potrebe da se skrivamo.