Hyperballad [Serbian translation]

Živimo na planini

Tačno na vrhu

Odavde je pogled predivan

Sa vrha planine

Svako jutro hodam do litice

I bacam stvarčice sa nje

Kao:

Delove automobila, flaše i escajg

Ili šta god pronađem okolo

To mi je prešlo u naviku

Način je

Da započnem dan

Prolazim kroz sve to

Pre nego što se ti probudiš

Tako da se osećam srećnijom

Što sam bezbedna ovde gore sa tobom

Rano je jutro

Niko nije budan

Vraćam se na svoju liticu

I dalje bacam stvari sa nje

Slušam zvuke koje ispuštaju

Na njihovom putu ka dole

Pratim ih pogledom dok se ne slupaju

Zamišljam kako bi moje telo zvučalo

Dok se lomi po tim stenama

Kada sleti

Da li će moje oči

Biti zatvorene ili otvorene?

Prolazim kroz sve to

Pre nego što se ti probudiš

Tako da se osećam srećnijom

Što sam bezbedna ovde gore sa tobom