Povredila sam se danas,
da vidim da li još uvek osećam,
usredsređujem se na bol,
jedino je on stvaran.
Ta igla ubada prazninu,
stari poznati ubod,
pokušava da je ubije da nestane,
ali sećam se svega.
(Refren)
Šta sam to postala,
moj nadraži prijatelju?
Svako koga znam,
na kraju odlazi.
A sve bi to mogao da imaš,
moje carstvo prljavštine,
ja ću te izneveriti,
ja ću te povrediti.
Nosim ovu krunu od trnja,
na mom lažnom prestolu,
pun razbijenih misli,
koje ne mogu da popravim.
Ispod mrlja vremena,
osećanja nestaju,
ti si neko drugi,
ja sam ovde i dalje.
(Refren)
A sve bi to mogao da imaš,
moje carstvo prljavštine,
ja ću te izneveriti,
ja ću te povrediti.
Kad bih mogla da počnem ponovo,
nekih milion milja odavde,
ja bih sacuvla sebe,
ja bih pronašla nacin.