Зашто бескрај воде силно ме мами
Још од кад себе памтим
Не шватам ли сада ја
Машти пуштам да ме врати води
Узалуд је да се трудим
Да будем кћи узорна
Сваки корак сад, моје стазе све
И кад скренем, тад назад воде ме
До тог места где пут је забрањен
Које вуче ме
Видиш ту небо где спаја се са морем
Зна ли ко пучине зов
Ако будни су ветрови сви кад запловим
Тад знаћу то
Где је место с' ког се чује пучине зов
Ја знам, све што погледаш на острву
Се чини тако срећно
Слика као скоцкана
Ја знам свако лице на мом острву
Сви имају место,
Желим га под сунцем ја
Могу поносно народ водити
Добро било би да се препустим
Али глас ми шапуће друкчије,
Не знам шта ми је
Кадо свелто по води што ја заслепи
Зна ли ко пучине зов
Чујем глас који говори ми "ти ме пронађи"
Дај на знак
Иза линије шта то криен се
Где небо додирује се са морем
А зна ли ко пучине зов
Ако будни су ветрови сви кад запловим
Тад знаћу свој пучине зов