Čula sam da je otpevao uspavniku
Čula sam da je ju otpevao od srca
Kad sam saznala, mislila sam da ću umreti
Jer ta uspavnika je bila moja
Čula sam da je ju zepečatio poljupcima
Nežno je poljubio svojim usnama od trešanja
Tako teško je bilo poverovati u to
Jer njegov poljubac je meni pripadao
Kako je mogao anđeo da mi slomi srce?
Zbog čega nije uhvatio moju padalicu?
Da ga nisam toliko poželela
Možda se naša ljubav ne bi raspala
Kako je mogao anđeo da mi slomi srce?
Čula sam da joj je lice belo kao kiša
Da je nežna kao ruža kad procveta u maju
Čuva njenu sliku uramljenu
I dok spava, njeno ime doziva
Pitam se da li ga ona čini nasmejanim
Kao što sam nekad ja
Nadam se da ga ne zasmejava
Jer njegov smeh meni pripada
Kako je mogao anđeo da mi slomi srce?
Zbog čega nije uhvatio moju padalicu?
Da ga nisam toliko poželela
Možda se naša ljubav ne bi raspala
Kako je mogao anđeo da mi slomi srce?
Oh, umire moja duša, plače
Pokušavam da razumem
Molim te, pomozi mi
Kako je mogao anđeo da mi slomi srce?
Zbog čega nije uhvatio moju padalicu?
Da ga nisam toliko poželela
Možda se naša ljubav ne bi raspala
Kako je mogao anđeo da mi slomi srce?