На мрачном прашњавом аутопуту, хладан ветар носи ми косу.
Топао мирис ,,colitas"- a дизао се ваздухом.
У даљини, угледао сам трептуће светло.
Глава ми је постала тешка и вид нејасан.
Морао сам стати да преноћим.
Стајала је на улазу,
чуо сам мисионарска звона, и помислих:
,,Можда је ово рај а можда и пакао"
Снопом свеће показала је пут.
Одјеком ходника зачуо се звук,
као да кажу:
,,Добро дошао у хотел Калифорнија.
Тако дивно место, тако дивно особље.
Прегршт соба у хотелу Калифорнија
у свако доба године, можеш их наћи."
Њен ум беше луд за моћии новцем, имала је Мерцедес Бенц.
Имала је доста згодних, згодних момака, које је називала пријатељима.
Како ли су само плесали у дворишту, окупани летњим знојем.
Неки плешу за памћење неки пак за заборав.
Позвах главнога,
,,Молим Вас донесите ми вино" А он ће:
,,Нисмо имали такав дух овде од давне 1969"
Гласови су се чули како зову из далека.
Пробуде те у сред ноћи,
Само да их чујеш како кажу:
,,Добро дошао у хотел Калифорнија.
Тако дивно место, тако дивно особље.
Они живе у хотелу Калифорнија,
каквог ли изненађења, нема изговора."
Плафон сав у огледалу,
Шампањац у леду,
А она ће:
,,Сви ми смо заробњени овде, ради сопственог циља."
У главној дворани,
Окупише се да обедују,
Убадали су га и секли својим челичним ножевима,
али једноставно нису могли убити звер.
Последње чега се сећам,
бежао сам према вратима,
тражио пут до капије,
до места одакле сам дошао,
,,Опусти се" рече домар.
,,Ми смо обучени да примамо,
увек се можеш одјавити али никада и стварно отићи"