Na mračnom prašnjavom autoputu, hladan vetar nosi mi kosu.
Topao miris ,,colitas"- a dizao se vazduhom.
U daljini, ugledao sam treptuće svetlo.
Glava mi je postala teška i vid nejasan.
Morao sam stati da prenoćim.
Stajala je na ulazu,
čuo sam misionarska zvona, i pomislih:
,,Možda je ovo raj a možda i pakao"
Snopom sveće pokazala je put.
Odjekom hodnika začuo se zvuk,
kao da kažu:
,,Dobro došao u hotel Kalifornija.
Tako divno mesto, tako divno osoblje.
Pregršt soba u hotelu Kalifornija
u svako doba godine, možeš ih naći."
Njen um beše lud za moći i novcem, imala je Mercedes Benc.
Imala je dosta zgodnih, zgodnih momaka, koje je nazivala prijateljima.
Kako li su samo plesali u dvorištu, okupani letnjim znojem.
Neki plešu za pamćenje neki pak za zaborav.
Pozvah glavnoga,
,,Molim Vas donesite mi vino" A on će:
,,Nismo imali takav duh ovde od davne 1969"
Glasovi su se čuli kako zovu iz daleka.
Probude te usred noći,
Samo da ih čuješ kako kažu:
,,Dobro došao u hotel Kalifornija.
Tako divno mesto, tako divno osoblje.
Oni žive u hotelu Kalifornija,
kakvog li iznenađenja, nema izgovora."
Plafon sav u ogledalu,
Šampanjac u ledu,
A ona će:
,,Svi mi smo zarobnjeni ovde, radi sopstvenog cilja."
U glavnoj dvorani,
Okupiše se da obeduju,
Ubadali su ga i sekli svojim čeličnim noževima,
ali jednostavno nisu mogli ubiti zver.
Poslednje čega se sećam,
bežao sam prema vratima,
tražio put do kapije,
do mesta odakle sam došao,
,,Opusti se" reče domar.
,,Mi smo obučeni da primamo,
uvek se možeš odjaviti ali nikada i stvarno otići"