Na mračnom pustinjskom putu, hladan vetar mi je nosio kosu,
Topao miris "kolitas" se probijao kroz vazduh.
Gore malo dalje, video sam svetlucanje.
Glava mi je postala teška, i vid mi se mutio.
Morao sam da se zaustavim da prenoćim.
Tu je stajala i ona na ulazu.
Čuo sam molitveno zvono,
i pomislio u sebi,
Ovo je ili raj ili pakao.
Onda je ona upalila sveću i pokazala mi put.
Niz put su se čuli glasovi,
čuo sam, šta su rekli:
Dobro došli u hotel Kalifornija,
tako divno mesto,
tako divno mesto.
Hotel Kalifornija ima mnogo soba,
koje možete iznajmiti u bilo koje doba godine.
Ona je materijalista, imala je Mercedes benc,
Bila je lepa, lepi momci, koje je zvala prijateljima.
Kako oni plešu u dvorištu, sladak, letnji znoj .
Neki plešu da pamte, neki plešu da zaborave.
Tako, da sam pozvao glavnoga:
"Molim te, donesi mi moje vino!" On je rekao:
"NIsmo imali takav duh još od 1969."
I još ovi glasovi dopiru iz daljina.
Probudim se u sred noći,
samo da ih čujem, šta kažu...
Dobro došli u hotel Kalifornija,
tako divno mesto,
tako divno mesto.
Oni su živeli u hotelu Kalifornija,
kakvo divno iznenađenje, nema opravdanja.
Ogledala na plafonu,
roze šampanjac sa ledom,
i ona je rekla:
"Mi smo svi ovde zarobljenici našeg sopstvenog projekta"
a u prostorijama za gospodu,
okupljali su se za gozbu,
ubijali su čelničinim noževima,
ali nisu mogli ubiti zver.
Zadnje stvari, koje se sećam,
trčao sam ka vratima,
morao sam da neđem izlaz,
do mesta, gde sam bio ranije.
"Opustite se", rekao je noćni čuvar.
Mi smo tu da primamo.
Možete se odjaviti u bilo koje vreme,
ali odavde ne možete izaći.